Štitasta žlezda je mali organ u obliku leptira koji se nalazi na prednjem delu vrata. Iako je fizički sitna, ona upravlja skoro svim metaboličkim procesima u ljudskom organizmu i diktira nivo energije. Ova žlezda igra presudnu ulogu u održavanju homeostaze i pravilnom funkcionisanju svakog sistema.
Kada rad štitaste žlezde postane nepravilan, usporavaju se vitalni procesi poput rada srca i varenja hrane. Mnogi pacijenti godinama zanemaruju očigledne simptome, često ih pripisujući samo hroničnom umoru ili svakodnevnom stresu. Neadekvatno prepoznavanje stanja može dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja.
Ovaj tip endokrinog poremećaja direktno utiče na opšte zdravstveno stanje i drastično smanjuje kvalitet svakodnevice. Ukoliko se stanje ne leči, nedostatak hormona ove žlezde značajno povećava rizik od razvoja osteoporoze i teških kardiovaskularnih bolesti. Pravovremena reakcija je neophodna za prevenciju trajnih oštećenja.
Prepoznavanje rane faze problema omogućava pacijentu bržu dijagnozu i znatno lakši proces oporavka. Često ljudi mešaju ove probleme i prirodne procese starenja, ne shvatajući da se suočavaju sa disbalansom žlezdom koji zahteva stručnu medicinsku pažnju. Informisanost je prvi štit od komplikacija.
Lekari naglašavaju da se simptomi značajno razlikuju kod svakog pojedinca, što dodatno otežava postavljanje brze dijagnoze. Razumevanje funkcije štitaste žlezde predstavlja ključni korak ka očuvanju plodnosti, zdravlja srca i optimalnog rada ove žlezde. Ovaj vodič će vam pomoći da bolje razumete sopstveno telo.
Šta je štitasta žlezda i zašto je važna za naše zdravlje
Smeštena na bazi vrata, štitasta žlezda deluje kao glavni kontrolor svih metaboličkih procesa u našem telu. Ova endokrina žlezda u obliku leptira nalazi se neposredno ispod Adamove jabučice. Ona stvara i izlučuje važne supstance direktno u krvotok kako bi stigle do svake ćelije.
Bez pravilnog rada ove žlezde, naše telo ne bi moglo efikasno da koristi kiseonik i hranljive materije. Ona služi kao energetski centar koji diktira tempo života svih unutrašnjih organa. Poremećaj rada štitaste žlezde može ozbiljno narušiti svakodnevne aktivnosti i opšte blagostanje.
Uloga štitaste žlezde u organizmu
Osnovna funkcija ovog organa je regulacija sveukupnog metabolizma i proizvodnja energije. Kroz razne funkcije štitaste žlezde, telo uspeva da održi stabilnu unutrašnju temperaturu. Takođe, ona direktno utiče na rad srca i snagu mišića tokom fizičkih napora.
Pored energetskog balansa, ova žlezda podržava normalan rast i mentalni razvoj kod mlađih osoba. Svaka promena u njenoj aktivnosti utiče na to koliko se brzo troše kalorije. Pravilan rad ovog organa ključan je za održavanje optimalnog nivoa vitalnosti.
Hormoni koje proizvodi štitasta žlezda (tiroksin i kalcitonin)
Ovaj organ proizvodi ključne supstance, a najznačajniji je tiroksin (T4), koji je neaktivna forma hormona štitaste žlezde. U tkivima se T4 pretvara u aktivni trijodtironin (T3) koji direktno kontroliše potrošnju energije. Ovi hormoni putuju kroz krv i govore organima koliko brzo treba da rade.
Druga važna supstanca je kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji nivoa kalcijuma i fosfata. On je presudan za očuvanje zdravlja kostiju i sprečavanje gubitka koštane mase. Sinteza ovih hormona direktno zavisi od unosa joda putem svakodnevne ishrane.
| Hormon | Primarna uloga | Mesto delovanja |
|---|---|---|
| Tiroksin (T4) | Bazalna forma hormona štitaste žlezde | Ceo organizam |
| Trijodtironin (T3) | Glavna regulacija metabolizma | Sve ćelije tela |
| Kalcitonin | Održavanje nivoa kalcijuma u krvi | Koštano tkivo |
Kako funkcioniše kontrola rada štitaste žlezde
Sistem kontrole rada štitaste žlezde funkcioniše po principu negativne povratne sprege sa mozgom. Hipofiza neprestano prati nivo hormona i luči tireotropni stimulirajući hormon (TSH) kada oseti pad. TSH tada podstiče žlezdu da pojača svoju aktivnost i izluči više tiroksina.
Kada se postigne idealna koncentracija u telu, mozak prestaje sa dodatnom stimulacijom. Ukoliko ovaj balans zakaže, rad štitne žlezde može postati previše brz ili previše spor. Ovakve oscilacije utiču na rad srca, raspoloženje i telesnu težinu pojedinca.
- Pravilna ishrana bogata jodom je neophodna za sintezu hormona.
- Stres i spoljni faktori mogu ometati funkcije endokrinog sistema.
- Narušen balans štitne žlezde može izazvati hronični umor ili anksioznost.
Vrste poremećaja funkcije štitaste žlezde
Manifestacije nepravilnog rada štitne žlezde zavise od toga da li ona radi previše sporo ili previše brzo. Postoje dva osnovna vida poremećaja aktivnosti štitaste žlezde koji direktno utiču na metabolizam i opšte stanje organizma.
Lekari razlikuju primarne, sekundarne i tercijarne varijante rada štitaste žlezde u zavisnosti od mesta nastanka problema. Ovakva klasifikacija poremećaja pomaže u preciznom definisanju dijagnoze i daljem lečenju funkcije štitaste žlezde.
Hipotireoza – smanjena aktivnost žlezde
Ovo stanje nastaje kada žlezda ne proizvodi dovoljno hormona za normalno funkcionisanje tela. Hipotireoza dovodi do značajnog usporavanja svih metaboličkih procesa u ljudskom organizmu.
Pacijenti često osećaju hroničan umor i neobjašnjivo povećanje telesne težine. Takođe, česta je preosetljivost na hladnoću i opšti pad energije tokom celog dana.
Hipertireoza – povećana aktivnost žlezde
Nasuprot tome, hipertireoza predstavlja stanje gde postoji prekomerna proizvodnja hormona. Ovakva pojačana funkcija ubrzava otkucaje srca i dovodi do naglog gubitka težine bez dijete.
Osobe sa ovim problemom često pate od nervoze i pojačanog znojenja. Svaki poremećaj ovog tipa zahteva stručnu dijagnostiku kako bi se utvrdio tačan uzrok i odredila terapija.
Razlika između subkliničkih i kliničkih poremećaja
Veoma je bitno razumeti razliku između subkliničkih i jasno izraženih kliničkih problema. Subklinička forma funkcije pokazuje blage promene u laboratorijskim nalazima krvi bez teških simptoma.
Kod subkliničke hipotireoze, TSH je povišen dok je T4 hormon i dalje u granicama normale. Iako pacijent nema jake tegobe, ova bolest zahteva redovno praćenje od strane endokrinologa.
Poremećaji štitne žlezde u kliničkoj fazi imaju jasno vidljive simptome. Tada su odstupanja hormonskih vrednosti značajno veća i normalan rad tela je vidno narušen.
| Tip poremećaja | Aktivnost žlezde | Nivo TSH hormona | Glavni simptomi |
|---|---|---|---|
| Hipotireoza | Smanjena | Povišen | Umor, gojenje, zimogriznost |
| Hipertireoza | Povećana | Snižen | Gubitak težine, nervoza |
| Subklinička | Blago izmenjena | Blago odstupanje | Minimalni ili odsutni |
Kako prepoznati probleme sa štitastom žlezdom: Prvi znaci hipotireoze
Hipotireoza se često prikrada tiho, maskirajući se kroz umor i promene koje mnogi pripisuju starenju ili svakodnevnom stresu. Kada rad ove žlezde postane neadekvatan, ceo organizam usporava svoje osnovne funkcije. Prepoznavanje ranih simptoma je ključno kako biste na vreme rešili zdravstvene probleme i vratili energiju.
Nedostatak ključnih hormona u telu dovodi do stanja koje se naziva hipotireoza. Pacijenti često mesecima ignorišu signale pre nego što shvate da njihova žlezda ne radi pravilno. Razumevanje prirode ovih simptoma pomaže u ranom otkrivanju hipotireoze i sprečavanju težih komplikacija.
Fizički simptomi smanjene funkcije
Kada opadne nivo hormona štitaste žlezde, metabolizam se dramatično usporava. To uzrokuje vidljive fizičke promene koje utiču na svakodnevno funkcionisanje i izgled pacijenta. Šire se signali opšte slabosti koji ometaju uobičajene aktivnosti.
Hronični umor i stalna pospanost
Ovo je najčešći znak da rad organizma nije u ravnoteži. Pacijenti osećaju težak umor čak i nakon deset sati sna. Ćelije jednostavno nemaju dovoljno goriva za proizvodnju energije.
Povećanje telesne težine bez pojačanog unosa hrane
Usporen metabolizam direktno utiče na to kako telo troši kalorije. Zbog toga se javlja porast telesne težine uprkos zdravoj ishrani. Nizak nivo metaboličke aktivnosti otežava bilo kakav pokušaj mršavljenja.
Osetljivost na hladnoću i hladne ekstremitete
Smanjena funkcija utiče na unutrašnji termostat tela. Ljudi sa ovim problemom često nose tople džempere dok je drugima prijatno. Šake i stopala su im skoro uvek hladni na dodir.
Suva koža, lomljiva kosa i nokti
Vremenom koža postaje gruba, bleda i sklona ljuštenju. Kosa gubi svoj prirodni sjaj, postaje tanka i pojačano opada. Nokti su krti, lako se listaju i sporo rastu.
Oticanje lica i tela
Zadržavanje tečnosti u tkivima stvara karakterističan podbuo izgled. Lice, a naročito predeo oko očiju, izgleda natečeno svakog jutra. Ovo stanje se često naziva miksedem i zahteva lekarsku pažnju.
Probavni problemi
Nedostatak hormona usporava kretanje hrane kroz čitav digestivni sistem. Ovo stvara niz neprijatnosti koje pacijenti često pokušavaju da reše samo promenom ishrane. Međutim, koren problema leži u usporenoj peristaltici creva.
Opstipacija i usporen rad digestivnog sistema
Hronični zatvor je direktna posledica toga kako smanjena aktivnost žlezde može da blokira varenje. Mišići creva se sporije kontrahuju, što otežava redovno pražnjenje. Ovo dovodi do osećaja stalne težine u donjem stomaku.
Nadutost i gorušica
Usporeno pražnjenje želuca često izaziva neprijatnu gorušicu. Pacijenti se žale na stalnu nadutost, čak i nakon laganih obroka. Poremećaj pokretljivosti jednjaka dodatno pogoršava ovaj osećaj.
Mentalni i emocionalni simptomi
Poremećaj rada štitne žlezde duboko utiče na mentalno stanje i kognitivne procese. Mozak zahteva optimalan nivo hormona kako bi procesuirao informacije i regulisao emocije. Pacijenti se često suočavaju sa problemima kao što su zaboravnost i apatija.
Depresija i promene raspoloženja
Nizak nivo hormona menja hemijsku ravnotežu u mozgu. To često uzrokuje simptome slične kliničkoj depresiji, uključujući tugu i gubitak interesovanja. Raspoloženje može biti veoma nestabilno tokom dana.
Problemi sa pamćenjem i koncentracijom
Fokusiranje na radne zadatke postaje pravi izazov za pacijente. Često se dešava da zaboravljaju imena ili planirane obaveze. Mozak jednostavno ne može da održi visok nivo pažnje duže vreme.
“Moždana magla” i usporeno razmišljanje
Ovaj termin opisuje osećaj zbunjenosti i mentalne otupljenosti. Razmišljanje postaje sporo, a donošenje jednostavnih odluka zahteva veliki napor. Pacijenti to opisuju kao da im je glava puna magle.
Specifični simptomi kod žena
Kod žena se problema često manifestuju kroz promene u reproduktivnom sistemu. Hormonski disbalans može ozbiljno narušiti prirodni ritam tela. Ovo je često prvi razlog zbog kojeg žene potraže pomoć endokrinologa.
Neredovne ili obilne menstruacije
Hipotireoza može uzrokovati veoma teška i produžena menstrualna krvarenja. Sa druge strane, kod nekih žena ciklusi mogu potpuno izostati. Svaka promena u funkcije štitaste žlezde remeti nivoe estrogena i progesterona.
Problemi sa plodnošću
Nedostatak hormona može sprečiti redovnu ovulaciju. To otežava planiranje trudnoće i povećava rizik od rane trudnoće. Prisustvo antitela dodatno komplikuje put ka majčinstvu.
Bolovi u telu
Fizička slabost se kod hipotireoza stanja širi i na mišićni sistem. Pacijenti često osećaju neobjašnjive bolove koji ne prestaju nakon odmora. Ova tegoba pogađa mišiće vrata, ramena i udova, što otežava kretanje ove žlezde u telu.
Bolovi i slabost mišića
Veliki broj pacijenata oseća grčeve i slabost u kukovima i ramenima. Analize krvi kod osoba koje muče simptomi hipotireoze često pokazuju povišene enzime mišića. Ovi bolovi mogu biti veoma iscrpljujući tokom fizičkih napora.
Sindrom karpalnog tunela
Zadržavanje tečnosti stvara pritisak na nerve u ručnim zglobovima. To izaziva trnjenje, bol i gubitak snage u šakama. Simptomi su obično najizraženiji tokom noći ili rano ujutru.
Pored svega navedenog, smanjena funkcija utiče i na rad srca. Puls postaje sporiji, a vrednosti holesterola u krvi mogu naglo porasti. Ukoliko primetite kombinaciju ovih znakova, obavezno proverite status svojih hormona.
| Simptom | Opis manifestacije | Uticaj na organizam |
|---|---|---|
| Usporen rad srca | Puls ispod 60 otkucaja | Smanjen protok kiseonika |
| Suva koža | Gruba i bleda tekstura | Usporena regeneracija ćelija |
| Promena težine | Naglo gojenje | Usporen bazalni metabolizam |
| Rad štitne žlezde | Smanjena proizvodnja | Sistemsko usporavanje tela |
| Stanja kao što je umor | Stalna pospanost | Gubitak radne sposobnosti |
| Zdravlje štitaste žlezde | Hormonski disbalans | Poremećaj rada svih žlezda |
Kako prepoznati znake hipertireoze
Hipertireoza se manifestuje kroz niz fizičkih i psihičkih promena koje ubrzavaju ceo organizam. Prekomerna proizvodnja hormona tera unutrašnje organe da rade jačim intenzitetom nego što je potrebno. Ovaj proces iscrpljuje energetske rezerve žlezde i celog tela.
Kardiovaskularni simptomi
Kada žlezda postane previše aktivna, prvi udar trpi srčani mišić. Pacijenti često osećaju nelagodnost u grudima i opštu uznemirenost.
Ubrzan rad srca i palpitacije
Ubrzan rad srca ili tahikardija jedan je od najčešćih znakova poremećaja. Osoba može osetiti da joj je ubrzan rad pulsa čak i dok potpuno miruje. Ovakvo lupanje srca stvara neprijatan osećaj preskakanja u grudnom košu.
Povišen krvni pritisak
Pojačan rad srca često uzrokuje skok arterijskog pritiska. Ovo stanje je direktna posledica toga što krv brže cirkuliše kroz krvne sudove. Srce ulaže ogroman rad da bi ispratilo metaboličke zahteve tela.
Metabolički znaci
Povećan nivo hormona u krvi drastično menja način na koji telo troši energiju. Metabolizam se ubrzava, što utiče na sve vitalne funkcije štitaste žlezde i digestivnog trakta.
Gubitak telesne težine uprkos normalnom apetitu
Neočekivani gubitak telesne težine dešava se uprkos pojačanom unosu hrane. Telo sagoreva kalorije brže nego što ih unosi, što vodi do smanjenja ukupne težine. Ovaj gubitak je često praćen niskim vrednostima holesterola u krvi.
Pojačano znojenje i osećaj stalnih vrućina
Pacijenti se često žale na lošu toleranciju toplote. Koža postaje topla i vlažna jer organizam pokušava da se rashladi. Intenzivno znojenje javlja se čak i u hladnim prostorijama.
Psihološki simptomi
Promene u ponašanju i mentalnom stanju deo su šire slike simptoma. Hipertireoza direktno utiče na nervni sistem, izazivajući stalnu napetost.
Nervoza, anksioznost i razdražljivost
Psihički simptomi kao što su nagle promene raspoloženja postaju svakodnevnica. Osoba oseća unutrašnji nemir i potrebu za stalnim kretanjem. Često se javlja neobjašnjiva anksioznost i strah.
Nesanica i nemogućnost opuštanja
Psihomotorna uznemirenost sprečava dubok i kvalitetan san. Zbog ubrzanog metabolizma, telo ne uspeva da se odmori tokom noći. Rezultat je hronični umor i razdražljivost tokom dana.
Fizički znaci
Spoljašnji fizički simptomi pojačanog rada štitne žlezde su lako uočljivi tokom pregleda. Oni jasno ukazuju na neuro-mišićnu stimulaciju.
Tremor ruku i mišića
Sitno podrhtavanje prstiju i ruku najvidljivije je kada su dlanovi ispruženi. Takođe se može javiti podrhtavanje mišića u nogama ili osećaj slabosti. Mišići su pod stalnom tenzijom zbog hormonskog disbalansa.
Egzoftalmus kod Gravesove bolesti
Ovaj specifičan znak obuhvata ispupčenost očnih jabučica. Zapaljenje tkiva uzrokuje rast pritiska iza oka, stvarajući ukočen i široko otvoren pogled. Kapci se često povlače unazad, otkrivajući više beonjače.
| Kategorija simptoma | Glavne manifestacije | Uticaj na svakodnevni život |
|---|---|---|
| Kardiovaskularni | Tahikardija i visok pritisak | Osećaj umora i lupanje u grudima |
| Metabolički | Brzo mršavljenje i znojenje | Promena apetita i niska energija |
| Psihološki | Anksioznost i nesanica | Teškoće u socijalnim odnosima |
| Neuro-mišićni | Drhtanje ruku i slabost | Smanjena preciznost i stabilnost |
Najčešća oboljenja štitaste žlezde
Identifikacija najčešćih bolesti štitaste žlezde pomaže u boljem razumevanju simptoma koje pacijenti osećaju. Postoje različiti poremećaji koji direktno utiču na lučenje hormona i opšte zdravlje organizma. Pravilna funkcija ovog organa je neophodna za normalan rad metabolizma.
Hashimoto tiroiditis – najčešći uzrok hipotireoze
Ovo je hronično stanje gde imunološki sistem greškom napada sopstvene ćelije. Rezultat ovog procesa je postepena hipotireoza koja značajno usporava telesne procese.
Autoimuni proces i simptomi
Telo stvara antitela koja polako razaraju tkivo štitne žlezde. Ovaj proces smanjuje nivo hormona štitaste žlezde u krvi, što izaziva hronični umor. Oštećenje tkiva žlezde može dovesti do trajnog gubitka njene uloge.
Genetska predispozicija
Studije pokazuju da genetika igra veliku ulogu u nastanku ove bolesti. Ako bliski rođak ima ovaj poremećaj, verovatnoća za oboljevanje je oko 80%. Žene su deset puta podložnije ovoj bolesti nego muškarci, što predstavlja čest uzrok endokrinih problema.
Gravesova bolest – autoimuna hipertireoza
Gravesova bolest uzrokuje preteranu aktivnost tkiva i pojačano lučenje supstanci. To je najčešći put kojim se razvija hipertireoza u savremenoj medicinskoj praksi.
Karakteristični znaci i egzoftalmus
Specifičan znak ove bolesti je egzoftalmus, odnosno isturene očne jabučice i ukočen pogled. Pacijenti često osećaju ubrzan rad srca, nervozu i nagli gubitak telesne težine. Poremećaj rada žlezde zahteva hitnu kontrolu kod endokrinologa.
Upala štitaste žlezde (tiroiditis)
Upalni procesi mogu biti različitog porekla i trajanja. Svaka promena na tkivu direktno remeti način na koji se luče hormoni u krvotok. Pacijenti često osećaju nelagodnost u predelu vrata tokom ovih faza.
Akutna bakterijska upala
Ovo je retko ali ozbiljno stanje praćeno visokom telesnom temperaturom. Bakterijska infekcija čini da žlezde postanu otečene, bolne i tople na dodir. Lečenje obično zahteva primenu antibiotika i strogi nadzor lekara.
Subakutna virusna upala
Virusi izazivaju ovaj oblik koji ima znatno sporiji razvoj simptoma. Često se javlja nakon respiratornih infekcija kao što je sezonski grip ili jača prehlada. Bol u vratu može zračiti prema ušima ili donjoj vilici.
Hronična upala
Hronični oblik je obično bezbolan i tesno povezan sa autoimunim reakcijama organizma. On se klinički ispoljava tek kada nastupi značajan poremećaj funkcije samog organa. Dugoročno praćenje nivoa hormona je ključno za održavanje stabilnosti.
| Naziv oboljenja | Glavni uzročnik | Dominantno stanje |
|---|---|---|
| Hashimoto tiroiditis | Autoantitela (TPO) | Hipotireoza |
| Gravesova bolest | TSH receptori | Hipertireoza |
| Subakutni tiroiditis | Virusna infekcija | Prolazne promene |
Korak po korak: Šta učiniti kada primetite simptome
Pravovremena reakcija na telesne signale može značajno skratiti put do adekvatnog lečenja i oporavka organizma. Ukoliko primetite sumnjive simptome, neophodno je delovati organizovano i smireno kroz nekoliko ključnih faza provere.
Korak 1: Napravite detaljan pregled svojih simptoma
Vodite dnevnik simptoma najmanje dve nedelje
Beleženje promena je prvi korak u prepoznavanju problema sa štitastom žlezdom. Svakodnevno upisujte sve fizičke i mentalne promene koje osetite tokom dana.
Beležite intenzitet i učestalost
Ocenite svaku promenu na skali od 1 do 10 radi lakše kasnije dijagnoze. Na taj način lekar dobija jasnu sliku o tome kako se vaše stanje menja kroz vreme.
Korak 2: Izvršite jednostavan samopregled vrata
Kako pravilno ispitati štitastu žlezdu kod kuće
Stanite pred ogledalo i uzmite čašu vode kako biste testirali rad grla. Nagnite glavu, progutajte gutljaj i posmatrajte predeo ispod Adamove jabučice.
Na šta obratiti pažnju (uvećanja, kvržice, bolnost)
Tokom provere pratite da li se javlja bilo kakva kvržica ili uočljiva asimetrija. Ovakav pregled može otkriti vidljiva uvećanja koja zahtevaju hitnu stručnu pažnju.
Korak 3: Zakažite pregled kod lekara
Kada je neophodno posetiti endokrinologa
Ako su znaci uporni, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Specijalista će precizno proceniti da li postoji ozbiljan zdravstveni problem koji treba rešavati terapijom.
Koje informacije pripremiti za pregled
Pripremite spisak svih lekova koje pijete i zabeleženu istoriju bolesti u porodici. To će ubrzati proces i pomoći lekaru da precizno ispita zdravlje vaše žlezde.
Korak 4: Uradite potrebne laboratorijske analize
TSH – osnovni test funkcije štitaste žlezde
Analiza iz krvi pokazuje nivo TSH hormona koji kontroliše ceo sistem. Ovaj test je ključan za utvrđivanje opšte funkcije štitaste žlezde.
T3 i T4 hormoni
Ovi hormoni direktno pokazuju koliko je vaša žlezda zapravo aktivna. Pravilan nivo slobodnog T4 i T3 potvrđuje da metabolizam funkcioniše bez ikakvih smetnji.
Antitela (TPO, TG) kod sumnje na autoimunu bolest
Prisustvo antitela može ukazati na autoimuni napad na tkivo štitne žlezde. Ovi rezultati su presudni za potvrdu dijagnoza kao što je Hashimoto tiroiditis.
Korak 5: Razmotrite dodatne dijagnostičke metode
Ultrazvuk štitaste žlezde
Ultrazvučni pregled omogućava lekaru da vidi unutrašnju strukturu i eventualne noduse. To je neophodna dopuna laboratoriji koja daje vizuelnu potvrdu stanja u kom se žlezdu nalazi.
Termovizijski i biorezonantni skener kao neinvazivne opcije
Poliklinika As Medicus Biorezonanca nudi savremene metode koje otkrivaju promene pre pojave fizičkog bola. Kvantna medicina omogućava bezbedan uvid u balans hormona bez igala, zračenja ili neprijatnih procedura.
Zaključak
Pravovremeno prepoznavanje signala koje šalje organizam u vezi sa radom štitaste žlezde predstavlja najvažniji korak ka očuvanju zdravlja. Ključna uloga ove žlezde ogleda se u kontroli svih metaboličkih procesa. Njeno pravilno funkcionisanje donosi neophodnu vitalnost i opšte blagostanje.
Ako primetite neobične simptome, nemojte ih pripisivati isključivo stresu, već na vreme zakažite stručne konsultacije. Rano otkrivanje bilo kakvog poremećaja značajno olakšava svako dalje lečenje. Brza reakcija sprečava razvoj težih komplikacija i gubitak energije.
Redovan pregled i laboratorijske analize daju preciznu sliku tokom celog procesa lečenja i oporavka. Adekvatna briga o problemima sa žlezdom vraća telu snagu i stabilizuje vaše raspoloženje. Vaše zdravlje zahteva stalnu pažnju i odgovorno ponašanje prema sopstvenom telu.